Klizanje na ledu i mozak
Kako šampioni na ledu ostvaruju svoje izuzetne skokove i okrete? Neurologija otkriva tragove. Pam Belluck je reporterka neuronauke i obožavateljka umetničkog klizanja.
Isečak iz New York Times, autor Pam Belluck
27. mart, 2027
Nedavno Svetsko prvenstvo u umetničkom klizanju dalo je uzbudljive rezultate, uključujući 19-godišnjeg Amerikanca koji je doskočio četvorostruki aksel i 40-godišnju klizačicu u parovima koja je postala najstarija žena koja je osvojila svetsko prvenstvo u umetničkom klizanju. Kao novinar neuronauke, Pam Belluck se pitala kako mozak funkcioniše kada klizači skaču, okreću se i klizaju po ledu brzinom vihora. Evo šta su naučnici otkrili.
Kada većina nas kroči na led, osećaj klizanja pokreće lanac moždanih signala koji govore telu da se nagne napred kako ne bi pao. Ali ponovljeni trening prigušuje taj refleks klizačima kao što je američki klizač Ilija Malinin - prva osoba koja je doskočila četvorostruki aksel na takmičenju, oborivši svetski rekord u dugom sastavu na Svetskom prvenstvu 2024.. Kod takvih vrhunskih klizača, mozak prihvata osećaj klizanja i obnavlja veze u malom mozgu, oblasti koja komanduje ravnotežom.
Skeniranje mozga brzih klizača dalo je više nagoveštaja o malom mozgu. Studije su otkrile da su delovi malog mozga veći kod brzih klizača na kratkim stazama nego kod onih koji ne klizaju, posebno desna strana. To je verovatno zato što se desna strana aktivira kada brzi klizač balansira na desnoj nozi kada skreće levo oko krivina na stazi.
Druga mreža mozga pomaže klizačima da izvode komplikovane rutine. Bazalni gangliji primaju signale od motornog korteksa dok klizači skaču i vrte se u vazduhu. Kada klizač više puta ponavlja svoju rutinu, ova mreža rasčlanuje i organizuje pokrete u delove i sekvence, podstičući brže pamćenje i mišićnu memoriju. Na takmičenjima, ovo pomaže klizačima da nastave sa svojim nastupima čak i nakon spoticanja ili padova.
Aktivnost te moždane mreže verovatno pomaže Nejtanu Čenu, olimpijskom šampionu u umetničkom klizanju 2022. u muškoj kategoriji, kada izvodi četvorostruki luc, jedan od najtežih skokova. Počinje klizajući unazad, ispruživši desnu nogu. Potom odskače sa desnog špica klizaljke i prativši zamah levom nogom i stranom, brzo prekršta skočne zglobove i ruke omogućavajući dovoljno brzu rotaciju kako bi izveo četiri rotacije oko svoje desne ose. Zatim doskače na desnu nogu, i ukrašava izlaz zamahom leve noge. Beskrajno težak element.
Mozak umetničkih klizača potiskuje osećaj vrtoglavice posle munjevitih okretaja. Okretanje izaziva izlivanje tečnosti u unutrašnjem uhu. Kod većine ljudi ta tečnost nastavlja da se izliva neko vreme nakon što se okretanje zaustavi, što izaziva vrtoglavicu jer mozak lažno pretpostavlja da se rotacija nastavlja. Mozak klizača uči da da komandu kada je okretanje zapravo stalo, omogućavajući im da održe ravnotežu.
Način na koji se mozak prilagođava rotacionom kretanju pomaže da se olakšaju izvanredne piruete klizačica, poput Mišel Kvan, petostruke svetske šampionke poznate po tome što je mogla da vrti piruete u oba smera bez pauze. U jednom nastupu, izvela je uvinutu piruetu u levu stranu, nakon čega je usledio ulaz u lastu piruetu na desnu stranu, a potom ušla u donju piruetu na levu stranu iz koje je izvukla uspravnu špaga piruetu.
